Ignoriramo li ton i New Age vokabular za kojim prečesto poseže, dobit ćemo sasvim zgodan i jednostavno napisan priručnik i self-help knjigu koja ne traži svoju žrtvu (ciljanu publiku) i koja ne cilja na slabosti, već u središte stavlja ne nas (stvaratelje), ne samo umjetnost, nego međusobnu povezanost čovjeka, svijeta ideja i prirode. Ona inzistira da je sve spojeno, da sve jedno je.

Ne samo da je neophodno da se iz čiste zajebancije baviš pjesmom, nego se uz malo sreće i ona iz čiste zajebancije bavi tobom. Sve kreće iz zajebancije. Nešto si okrenuo naglavačke, nevješto napravio salto, pao na guzicu, razbio si pičku. Ta činjenica da si u centrifugi neprekidne zajebancije, to je naporno i katkad teško prihvatiti. Jer zajebancija često nije zabavna.