Antologija nove kratke priče Hrvatske, BiH i Srbije i Crne Gore

Održava se
01.01.1901.

Ovih dana iz tiska izlazi knjiga "Na Trećem trgu : antologija nove kratke priče Hrvatske, BiH i Srbije i Crne Gore" koja sadrži kratke priče dvanaestoro autora mlađih od trideset godina (po četvoro iz svake zemlje). U svojim utiscima o knjizi Mihajlo Pantić je izjavio: "Volim tu drskost. Jer, ne moramo razmenjivati samo poljoprivredne proizvode i muzičke ljige, možemo, makar ponekad, razmenjivati i nešto u čemu interes nije presudan. Za početak, kratke priče".

U projektu su sudjelovali: Srđan Papić (koordinator projekta), Šejla Šehabović (urednica za BiH), Olja Savičević-Ivančević (urednica za Hrvatsku), Jelena Angelovski (urednica za SCG), Lamija Begagić, Vlado Bulić, Ivica Ðikić, Enes Halilović, Zoran Lazić, Andrea Pisac, Mima Simić, Tanja Stupar-Trifunović, Marko Vidojković i Jovanka Uljarević.

Izdavači su: "Treći trg", Beograd i Narodna biblioteka "Jovan Popović", Kikinda.

Promocije knjige, na kojima će sudjelovati gotovo svi autori, održati će se:
U Beogradu :: 29. 06. 2006 :: SKC :: 19:00 sati
U Kikindi :: 30. 06. 2006 :: Basta biblioteke "Jovan Popovic" :: 19:00 sati
U Novom Sadu :: 01. 07. 2006 :: KCNS :: 19:00 sati

O knjizi pobliže, Mihajlo Pantić:

"Čitajući antologiju nove kratke priče “Na trećem trgu” mladih pisaca iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, setio sam se, sasvim neizbežno, startne pozicije pisaca moje prozne generacije, one koja je debitovala krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka. Kratka priča bila je tada, prvi put u književnoj istoriji ovog podneblja, vrlo ekspanzivan žanr i, danas to vidim bolje nego onda, predstavljala je odgovor svoje vrste na podsticaje koji su, u to doba ranog poistindustrijskog i medijskog ubrzanja, a pre kasnije katastrofe, dolazili iz duha vremena.

Ta "mravlja forma", kako ju je tada nazvao jedan od retkih starijih kritičara koji se udostojio da nas primeti, zaista je odredila niz autorskih poetika tek pristiglih proznih imena. Neki su joj, u međuvremenu, ostali verni, neki su je batalili. A sada pisce i urednike iz antologije “Na trećem trgu”, koji više ne dele istu državu (verovatno je se i ne sećaju), ali, uprkos svemu, dele razumljivost jezika, ma kako ga zvali, i bliskost minulog iskustva, ma kako ga razumeli, doživljavam kao nove, u međuvremenu stasale čuvare vatre. Pokušavam da najpre sebi objasnim zašto je tako i dosećam se jednog starog odgovora, koji doživljava svoju reaktuelizaciju: od svih književnih vrsta kratka priča je naprosto najsaobraženija egzistencijalnim i mentalnim impulsima/osobinama novog planetarnog naraštaja, ona je neka vrsta merača pulsa današnjice. U nju lako, brzo i duhovito, bez gnjavaže i smaranja pretencioznijih formi (posebno romana), staju sva čuda sumanuto ubrzanog, jedva uhvatljivog, mnogolikog sveta.

Knjiga “Na trećem trgu” ima, osim svojih nespornih, čisto književnih vrednosti, i jednu diskretnu crtu, koju nikako ne bih podcenio, naprotiv: ona, posle svega, a uprkos svemu, osvedočuje neminovnost kulturne razmene u jezički i tradicijski srodnim, a nažalost, u mnogo čemu antagonizovanim južnoslovenskim kulturama.

Volim tu drskost. Jer, ne moramo razmenjivati samo poljoprivredne proizvode i muzičke ljige, možemo, makar ponekad, razmenjivati i nešto u čemu interes nije presudan. Za početak, kratke priče. Koliko znam, a znam ponešto, u svim zemljama Ex-YU prostora, novi pisci su se, međusobno nezavisno, dosetili da pokrenu i po jedan festival kratke priče, obaška konkursi, izdanja, časopisi koji prate tu formu, važnu iz najmanje trista razloga. Mislite li da je to slučajno? Ja ne mislim? Imam li dokaz? Imam. Zove se: “Na trećem trgu”.

Više na: www.trecitrg.org.yu